Храм Светог Саве у Београду је највећи српски православни храм. Заправо, он је највећи православни храм на Балкану. Налази се у општини Врачар, а подигнут негде на месту где се сматра да је 1594. године Коџа Синан-паша спалио мошти Светог Саве.
Свети Сава био је најмлађи син Стефана Немање. Као Растко родио се 1169. године. Са 17 година напустио је своју удеону кнежевину Захумље да би постао монах на Светој Гори, где га је повео монах Рус, претходно га упознавши са животом светогорских монаха. Отац је покушао да га врати. Тада се Растко налазио у руском манастиру Светог Пантелејмона. Покушај Немање да га врати био је неуспешан. Одатле Растко прелази у грчки манастир Ватопед. У њему се 1192. године замонашио и добио име Сава.
- године, Савин отац, Стефан Немања, замонашио се и добио име Симеон. Након годину дана проведених у Студеници придружује се сину у монашком животу на Светој Гори.
Симеон и Сава дошли су на идеју да подигну посебан манастир где ће пребивати монаси који из Србије дођу у Свету Гору, као и они сами. 1197. године Сава је кренуо у Цариград тражећи дозволу за подизање српског манастира на Светој Гори, коју је и добио.
Након очеве смрти, Сава се трудио да у Србији организује монашки живот какав је био на Светој Гори. Студеница је тако од игуманије уздигнута на ранг архимандрије а њен старешина постао је архимандрит Сава.
- године Сава се враћа на Свету Гору незадовољан чвршћим везивањем брата Стефана за Запад. Ипак, добри односи између Саве и Стефана Првовенчаног нису нарушени, те Сава одлази у Никеју обраћајући се цару Теодору I Ласкарису и васељенском патријарху Манојлу Сарантену Харитопулу да у држави Стефана Првовенчаног оснују посебну архиепсикопију. Молба бива испуњена а Сава постављен за архиепископа. Да не би, приликом избора будућих архиепископа, долазиоло до сукоба, цар и патријарх су Српску архиепископију учинили аутокефалном 1219. године. Овим уздизањем створена је могућност да се у оквирима православне „васељене“ оснује посебна Српска православна црква.
Сава је преминуо 1236. године. Био је сахрањен у бугарској престоници Трнову, одакле је српски краљ Владислав пренео његове мошти у манастир Милешеву. Одатле их је Синан-паша отео, однео у Београд и спалио 27. априла 1594. године на Врачару.
- јануара по грегоријанском календару Српска православна црква празнује Светог Саву.
- године почела је градња Храма Светог Саве на Врачару. Градња је била спора. 1895. Године у Београду је основано „Друштво за подизање храма Светог Саве на Врачару“, да би се на месту где су спаљене његове мошти (мада се сматра и да су његове мошти спаљене на Ташмајдану) подигао храм. 1930. године одбор за изградњу храма је израду пројекта поверио архитекти Несторовићу, Александру Додику, уз сарадњу инжењера Војислава Зађине. На челу одбора за изградњу храма био је патријарх Варнева. Уласком Југославије у рат 6. Априла 1941. Године радови на храму бивају прекинути. Након многобројних пљачки, ширења и усељавања немачке војске унутар самог храма, градња престаје. Након рата, простор храма коришћен је у разне сврхе. Само „Друштво за подизање храма Светог Саве на Врачару“ тада престаје да постоји.
- године поново почиње да живи идеја о изградњи Храма.
- године добијена је дозвола за наставак градње. Професор Бранко Пешић именован је за новог архитекту храма.
- маја 1985. Патријарх Герман, 20 епископаи многобројно свештенство служили су у Храму Свету Литургију на којој је певао хор од 300 певача. На Литургији је присуствовало 12000 људи унутар самог Храма а 80000 их је било у порти Храма.
- маја 1985. Године поново је почела изградња храма.
- године уз благослов Патријарха Павла оформљен је Конзорцијум за финансирање Храма Светог Саве.
- септембра 2002. Храм добија фасаду. Претходно је одржана молитва за наставак изградње Храма.
Храм је изграђен у српско-византијском стилу. Главни позлаћени крст висок је, на висину врха куполе од 70 метара, још 12 метара. То чини укупну висину храма-82 метра. Због своје надморске висине Храм заузима посебно место и видљив је са свих прилаза Београду. Испод пода Храма налази се ризница и крипта Светог Саве, као и гробна црква Светог Кнеза Лазара.
Кад буде завршен биће највећа активна православна црква на свету по запремини.
Кроз комплетну историју, како градње самог Храма тако и Живота Свеца коме је посвећен, видимо какве све невоље се десе, изненадне. Видимо пут свих горе поменутих који није био ни мало лак. Ничији није. Али нису се предали. Радили су по савести и стрпљиво. И исплатило се. И исплатиће се. Тако је и данас, само је све мање стрпљења а све више занемаривања савести. А, како каже Владика Николај Велимировић, говорећи о највећем српском греху:“ Обично, мало, свакодневно, тобоже безазлено нестрпљење. Оно је наш највећи, најтежи, онај оригинални грех. Праузрок свега што ћемо касније упропастити, издати, уништити, оскрнавити, одбацити, заборавити…“
(помоћна литература Милош Благојевић “Србија Немањића и Хиландар”)
Погледајте слике из Храме Св. Саве на нашем сајту.