Келнска катедрала и три мудраца из Библије

Standard

Живјети у Западном свијету данашњице за једног православног Хришћанина значи да ће често долазити у додир са римокатоличким и протестантским светим мјестима. Некада ће ти сусрети такође свједочити о повезаности и испреплетаности тих хришћанских деноминација са православном. Један о таквих сусрета је онај са Келнском катедралом у Њемачкој. Заштитницима Келнске катедрале се сматрају Св. Богородица и Св. апостол Петар.

Наиме, поред импресивности саме грађевине у готском стилу, друге по висини у Европи и треће у свијету (са 157,38 м), катедрала у Келну је значајна јер се у њој налазе мошти три мудраца из Библије, који су дошли да се поклоне Исусу по Његовом рођењу (Јеванђеље по Матеју 2, 1-12). Дошавши у Јерусалим, они питају:

Гдје је Цар Јудејски што се родио? Јер смо видјели његову звијезду на истоку и дошли смо да му се поклонимо.

Мудраци су дали као поклон младенцу злато, тамјан и смирну. Симболика дарова је злато Христу као цару, тајман као Богу, а смирна као човеку.

Историја како су мошти мудраца доспјеле у Келн укратко је следећа. Прво их је у Персији открила равноапостолска Јелена и пренијела у Константинопољ (данашњи Инстамбул). Потом су ту чуване вијековима у Цркви Св. Софије. Милански епископ Евстрогиј их је пренио у Милано у Италији, 344. год. А онда их 1164. год. по освајању императора Фридриха Барбаросе архиепископ Рејнолд преноси у Келн. Десет година се радио саркофаг од злата, сребра и драгог камења у ком ће се чувати мошти. Тек касније је започела и градња катедрале (у 1248. год.) и трајала у прекидима све до 1880. год. (а и данас се непрестано реконструирају и одржавају поједини дијелови, као на примјер, витражни прозори).

img_20170709_150916158_35427249460_o

Саркофаг са моштима Света Три Краља (њем. Dreikönigsschrein)

У католичкој и другим западним Црквама се три мудраца (гдје зе називају Света Три Краља) прослављају 6. јануара за вријеме Богојављења. Иако у православној Цркви не постоји посебан дан посвећен мудрацима, у византисјким рукописима се помиње поклоњење мудраца.

Са друге стране (да оправдамо поменуту испреплетаност хришћанских деноминација на почетку текста), дарови мудраца се чувају у српском православном манастиру Св. Павла на Светој Гори. Наиме, дарови су до 4. вијека чувани у Јерусалиму, да би их у то вријеме император Аркадиј пренио у Константинопољ (такође су чувани у храму Св. Софије). Послије пада Константинопоља, Марa Бранковић, удовица султана Мурада II, их преноси на Атонску Гору.

За крај податак да је Келнска катдерала најпосјећенија туристичка дестинација у Њемачкој.

Више слика из Келнске Катедрале у нашој галерији.

 

Извори

https://www.koelner-dom.de

http://www.pravoslavie.ru

http://www.pravenc.ru

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *