Литургија

Churches in the Holy Land

Standard
There are 3 different churches of note that we visited in the Holy Land in the very hot summer of 2017 – The Church of the Resurrection at the Holy Sepulchre, The Convent of Saint Mary Magdalene at the Mount of Olives and The Church of the Annunciation at Nazareth.
 
A group of us from the parish went to the Holy Land on a mixture of adventure, pilgrimage and holiday. Our first port of call was, of course, Jerusalem and we attended the Divine Liturgy on our first Sunday there, at the Church of the Resurrection. 
 
The following Tuesday, we went to the Divine Liturgy at the Russian Convent of Saint Mary Magdalene and venerated the holy relics of Saints Elizabeth and Barbara, the new martyrs. I personally found this monastery was a very special place and peaceful in comparison with the Old City of Jerusalem which was across the valley. The nuns there were very welcoming and invited us to the trapeza after the Liturgy. I went to the Divine Liturgy again the following day just before we departed Jerusalem for Tiberias on the Sea of Galilee.
 
Later on, in the week, we visited the Church of the Annunciation which was built over the well where the Archangel Gabriel came bearing good news to the Mother of God. It was a great blessing to be there as we were there when a Russian pilgrim group from Moscow was there as well and we joined them for the moleben and to be blessed by the sprinkling of holy water from the well.
 
Michael
 

A special Liturgy in the St. Nicholas Church in Helsinki

Standard

Besides being the 5th week of observing the Easter lent, I expected the Liturgy on March 25th, 2018 in the St. Nicolas Church in Helsinki to be ordinary (nevertheless, always wonderfully divine).

However, for the reasons I will explain in this post, it was special, and for the same reasons, I decided to write this post.

First, several times during the Liturgy, we could hear some parts of it pronounced and sang in English, which is uncommon. According to the website of the Church itself, Liturgies are carried out in Church-Slavonic, sermons are performed in Russian. Occasional religious rites are delivered in Church-Slavonic and in Finnish. Then, the person who pronounced or sang those English parts was a priest who came from St. Petersburg, as we discovered by the end of the Liturgy. He held an important position there. The reason why he was visiting our Helsinki Patriarchy was the same for which the whole event was special.

Namely, there was a father from the English Anglican Church who was present at the Liturgy who had just a week ago converted to the Orthodox faith. Apparently, before he held an important position in one of the oldest Anglican Churches in London (but also, given the long history, it was a former Orthodox Church). And this was his first Communion. Hence, the priest from St. Petersburg came to acknowledge the important event. Also, apparently, they knew each other with the former Anglican father or could have even been friends for a long time. There was a confusion among our Russian priests as to how to address the former Anglican father, but newly Orthodox brother (as he could not keep or transfer his former religious position to the Orthodox Church, at least not simply for the time being).

We sang together for him многая лета and I believe he has felt genuinely welcome.

Another important part of this Liturgy for me was the final priest’s sermon to us. He started by asking whether we can say: “I am good”. This was indeed difficult for many of. I feel only the people who knew what the priest was aiming at could easily and loudly repeat “I am good”.

Then he continued to explain that indeed we are all good as we are made in the face of God. However, many of us, because of sins during our lives, do not feel like that anymore. Nevertheless, the father reminded that not only us, but also all the other people, are good, and how we should never be angry with or criticise the people, but only their sin that made them do something that makes us upset or angry.

Moreover, and these were the words I appreciated very much, he told us that the more we can feel our divine goodness in us (“I am good”), the more we will be able to fight the sin and become such. And to the contrary, if people allow the grime of sin to make them forget such deep goodness in them, the more likely they are to stay in sin and the harder it gets to come close to our divine and to the God.

Never hate the sinner, but only hate the sin.

Свети Спиридон

Standard

Свети Спиридон се сматра заштитником града Крфа, у ком се данас налази Црква посвећена њему. Интересантно је да он сам никада није ступио на то острво. Поштују га и славе као Светитеља, како у православним, тако и у католичким Црквама.

Свети Спиридон је рођен у мјесту Аскеја на острву Кипар у Грчкој, 270. год. Био је пастир који је помагао сиромашне и своје комшије тако да му је Бог подарио дар чудотворства. Лијечио је обољеле од неизљечивих болести и истјеривао демоне.

Такође је био ожењен и имали су ћерку, Ирену. Послије женине смрти, и он и ћерка су се замонашили.

Постао је епископом у Треметозији у вријеме Цара Константина Великог (306.-337. год.), али је и даље задржао и пастирски посао. Због тога је на иконама изображен са пастирском капом, која истовремено означава његову улогу као пастира хришћанског народа.

sv_spiridon

 

Учествовао је на Првом Екуменском Сабору у Никеји 325. год.

Позната је његова одбрана Истине о Светој Тројици против Аријевске јереси. Наиме, Арије је био свештеник из Александрије који је проповједао да Господ Исус Христос није једнак Оцу и да је створен послије Оца у времену.

У дискусији са једним грчким филозофом, који је био пропонент Аријевске јереси, Свети Спиридон је успио да овоме представи Истину тако да се потом филозоф крстио. Свети Спиридон, који иначе није био учен, је рекао филозофу:

Слушај, филозофе, шта ћу ти рећи. Постоји један Бог који је створио човјека из прашине. Он је наредио стварање свих ствари, како видљивих, тако и невидљивих. Ријеч је Син Божији, који се спустио на земљу због наших гријехова. Рођен је од Дјевице и живио је међу људима, и страдао је и умро за наше спасење, а потом је васкрсао из мртвих и такође је васкрсао људски род са Собом. Ми вјерујемо да је он један у суштини са Оцем и једнак у Моћи и Слави. Ми вјерујемо то без икакве рационализације, јер је немогуће схватити ову мистерију разумом.

На крају је филозоф рекао:

Слушајте! До сада су моји ривали имали своје аргументе, и ја сам их могао побиједити својим доказима. Али умјесто доказа, ријечи овог Старца су испуњене неком специјалном моћи, и нико их не може побити, јер је немогуће човјеку да се супростави Богу. (…)

Да би представио кроз примјер јединство Свете Тројице на овом истом Сабору, Свети Спиридон је узео комад глинене посуде у руку и стиснуо га. Испрва се комад запалио, па је вода искапала из њега, и на крају је остао само прах у Светитељевој руци. Он је тада рекао:

Било је једно парче грнчарије, али се састојало из три елемента. Тако су и у Светој Тројици три Личности, али само један Бог.

 

Као што смо поменули, данас се у граду Крфу, главном граду истоименог острва, налази Црква посвећена Светом Спиридону и у њој се чувају Светитељеве мошти.

Свети Спиридон се упокојио 12. децембра 358. године и сахрањен je на острву Кипар. Када су Арапи напали Кипар, вјерници су одлучили да пренесу његове мошти у Константинопољ. Нашли су очуване мошти и гроб који је мирисао на босиљак. Пошто су 1453. Отомани освојили Константинопољ, Светитељеве мошти су пренесене на Крф.

Стољећима су мошти биле у посједу породице Воулгари, све до 1925. год.

Као што смо поменули, Крфљани смарају Светитеља заштитником свог острва. Познато је вјеровање да је Светитељ помогао да се венецијанска војска одупре нападу Турака 1716. год. Послије 22 дана напада, Турци су се повукли, након што су неки од војника током ноћи видјели лик Светитеља који је махао свјетлећим мачем и пријетио им. Такође се вјерује да је Светитељ одбранио острво од напада смтрносне куге у 18. вијеку. Током три ноћи народ је видио свјетлост на звонику Цркве и светитеља који је са крстом у руци одагнао болест.

У знак захвалности и слављења Светитеља због помоћи становништву Крфа, сваке године се одржавају четири Литије током којих се Светитељеве мошти проносе кроз град: на Цвети, у Суботу прије Васкрса, 11. августа и прве недеље у новембру.

Слике из Цркве Светог Спиридона на Крфу можете погледати у истоименом албуму.

Извори:
Сајт Православне Цркве у Америци
Сајт Храма Светог Великомученика Ђорђа у Бугарској
Информације о Крфу
Парохија Грчке Православне Цркве и заједница Светог Спиридона у југоисточном Сиднеју, Аустралија

На Илиндан у Цркви Св. Пророка Илије на гори Кармел, Израел

Standard

Свети пророк Илија (хебр. אליהו — Eliyahu; значење имена: ‘Мој Бог је Јехова’) је један од најцијењенијих Светитеља из Старог Завјета. Од младости је био посвећен молитви и контемплацији и живио у области Ханан (Сјеверно Краљевство), често проводећи вријеме сам у пустињи.

img_20160802_114127610_28721414745_o

Continue reading

Св. Отац Никола (Николај)

Standard

На данашњи дан (22. мај) православна Црква слави пренос моштију Св. Оца Николе (Николаја).

У време цара Алексија Комнена и патријарха Николе Граматика, тело овог светитеља пренијето је из Мира Ликијског у Бари у Италији. То је урађено јер су муслимани били навалили на Ликију. Претходно се Светитељ, у сну, јавио једном свештенику у Барију и наредио му да му се мошти пренесу у тај град. У то вријеме Бари је био православни град, под православним патријархом. При преносу моштију Св. Николаја догодила су се многа чудеса, како од додира моштију, тако и од мира које је обилно текло из њих, а догађају се и данас. На овај дан спомиње се и чудо када је Свети Николај вратио вид слијепом српском краљу Стефану Дечанском. Пренос моштију Св. Николаја Мирликијског обављен је 1087. године.

Continue reading