Било је то на половини дугог пута аутобусом између два европска града. На обореном сједишту наслоњена и ушушкана, гледајући у свој телефон нијесам ни примјетила људе који су на станици ушли, а још мање да неки немају мјеста. Изненада зачух питање да ли може да сједне ту. Тргох се (''Sure! Just a a second.") и макох ствари, једва погледајући момка који је сјео пред мене.