Оно што српско Православље разликује од осталог хришћанског света је крсна слава. Она је оно што је остало код Срба од покрштавања па све до данас. Свака породица има своју крсну славу, светитеља кога празнује, а која се у породици преносила и наставља кроз генерације. Од оца је наслеђује син, а жена након удаје узима мужевљеву славу. Ради се о искључиво српском православном обичају слављења породичног свеца. Обележава се сваке године. Раније, и то пре примања хришћанске вере, Срби су веровали у више богова. Свака породица имала је свог кога су славили. Касније, па све до данас, словенске богове заменили су хришћански свеци.

Божија воља

Како ћемо знати да ли живимо по Божијој вољи или не? Ево како. Ако тугујеш због било чега, значи да се ниси потпуно предао вољи Божијој, иако споља гледано јеси.

Ко живи по вољи Божијој тај се ни за шта не брине. Када му је нешто потребно, он моли Бога за то. Ако не добије шта тражи, остаје спокојан као да је и примио. Душа која се предала вољи Божијој ничега се не боји, ни претњи, ни разбојника, ничега, и за све што је снађе говори:“Тако је Бог хтео.“

Ако је болест у питању, мисли, болест ми је од неке користи, иначе ми је Бог не би посало. Тако се чува мир у души и телу.
Старац Тадеј
 

Данас осећам неки необично леп мир. Данашњи дан је један од оних које посебно волим.
Јутро је било хладно, прехладно... до тренутка устајања. Отварам капију хватајући се за ледену браву. На њој све бело, исцртано, хладно... прелепо.
Света Литургија, мир, спокој, Св. Причешће, још већи мир. Одлазак кући, доручак, затим одлазак у манастир.