Свети Спиридон се сматра заштитником града Крфа, у ком се данас налази Црква посвећена њему. Интересантно је да он сам никада није ступио на то острво. Поштују га и славе као Светитеља, како у православним, тако и у католичким Црквама.

Свети Спиридон је рођен у мјесту Аскеја на острву Кипар у Грчкој, 270. год. Био је пастир који је помагао сиромашне и своје комшије тако да му је Бог подарио дар чудотворства. Лијечио је обољеле од неизљечивих болести и истјеривао демоне.

Такође је био ожењен и имали су ћерку, Ирену. Послије женине смрти, и он и ћерка су се замонашили.

Постао је епископом у Треметозији у вријеме Цара Константина Великог (306.-337. год.), али је и даље задржао и пастирски посао. Због тога је на иконама изображен са пастирском капом, која истовремено означава његову улогу као пастира хришћанског народа.

 

Учествовао је на Првом Екуменском Сабору у Никеји 325. год.

Позната је његова одбрана Истине о Светој Тројици против Аријевске јереси. Наиме, Арије је био свештеник из Александрије који је проповједао да Господ Исус Христос није једнак Оцу и да је створен послије Оца у времену.

У дискусији са једним грчким филозофом, који је био пропонент Аријевске јереси, Свети Спиридон је успио да овоме представи Истину тако да се потом филозоф крстио. Свети Спиридон, који иначе није био учен, је рекао филозофу:

Слушај, филозофе, шта ћу ти рећи. Постоји један Бог који је створио човјека из прашине. Он је наредио стварање свих ствари, како видљивих, тако и невидљивих. Ријеч је Син Божији, који се спустио на земљу због наших гријехова. Рођен је од Дјевице и живио је међу људима, и страдао је и умро за наше спасење, а потом је васкрсао из мртвих и такође је васкрсао људски род са Собом. Ми вјерујемо да је он један у суштини са Оцем и једнак у Моћи и Слави. Ми вјерујемо то без икакве рационализације, јер је немогуће схватити ову мистерију разумом.

На крају је филозоф рекао:

Слушајте! До сада су моји ривали имали своје аргументе, и ја сам их могао побиједити својим доказима. Али умјесто доказа, ријечи овог Старца су испуњене неком специјалном моћи, и нико их не може побити, јер је немогуће човјеку да се супростави Богу. (...)

Да би представио кроз примјер јединство Свете Тројице на овом истом Сабору, Свети Спиридон је узео комад глинене посуде у руку и стиснуо га. Испрва се комад запалио, па је вода искапала из њега, и на крају је остао само прах у Светитељевој руци. Он је тада рекао:

Било је једно парче грнчарије, али се састојало из три елемента. Тако су и у Светој Тројици три Личности, али само један Бог.

 

Као што смо поменули, данас се у граду Крфу, главном граду истоименог острва, налази Црква посвећена Светом Спиридону и у њој се чувају Светитељеве мошти.

Свети Спиридон се упокојио 12. децембра 358. године и сахрањен je на острву Кипар. Када су Арапи напали Кипар, вјерници су одлучили да пренесу његове мошти у Константинопољ. Нашли су очуване мошти и гроб који је мирисао на босиљак. Пошто су 1453. Отомани освојили Константинопољ, Светитељеве мошти су пренесене на Крф.

Стољећима су мошти биле у посједу породице Воулгари, све до 1925. год.

Као што смо поменули, Крфљани смарају Светитеља заштитником свог острва. Познато је вјеровање да је Светитељ помогао да се венецијанска војска одупре нападу Турака 1716. год. Послије 22 дана напада, Турци су се повукли, након што су неки од војника током ноћи видјели лик Светитеља који је махао свјетлећим мачем и пријетио им. Такође се вјерује да је Светитељ одбранио острво од напада смтрносне куге у 18. вијеку. Током три ноћи народ је видио свјетлост на звонику Цркве и светитеља који је са крстом у руци одагнао болест.

У знак захвалности и слављења Светитеља због помоћи становништву Крфа, сваке године се одржавају четири Литије током којих се Светитељеве мошти проносе кроз град: на Цвети, у Суботу прије Васкрса, 11. августа и прве недеље у новембру.

Слике из Цркве Светог Спиридона на Крфу можете погледати у истоименом албуму.

Извори:
Сајт Православне Цркве у Америци
Сајт Храма Светог Великомученика Ђорђа у Бугарској
Информације о Крфу
Парохија Грчке Православне Цркве и заједница Светог Спиридона у југоисточном Сиднеју, Аустралија

Цијели пост ...

Живјети у Западном свијету данашњице за једног православног Хришћанина значи да ће често долазити у додир са римокатоличким и протестантским светим мјестима. Некада ће ти сусрети такође свједочити о повезаности и испреплетаности тих хришћанских деноминација са православном. Један о таквих сусрета је онај са Келнском катедралом у Њемачкој. Заштитницима Келнске катедрале се сматрају Св. Богородица и Св. апостол Петар.

Наиме, поред импресивности саме грађевине у готском стилу, друге по висини у Европи и треће у свијету (са 157,38 м), катедрала у Келну је значајна јер се у њој налазе мошти три мудраца из Библије, који су дошли да се поклоне Исусу по Његовом рођењу (Јеванђеље по Матеју 2, 1-12). Дошавши у Јерусалим, они питају:

Гдје је Цар Јудејски што се родио? Јер смо видјели његову звијезду на истоку и дошли смо да му се поклонимо.

Мудраци су дали као поклон младенцу злато, тамјан и смирну. Симболика дарова је злато Христу као цару, тајман као Богу, а смирна као човеку.

Историја како су мошти мудраца доспјеле у Келн укратко је следећа. Прво их је у Персији открила равноапостолска Јелена и пренијела у Константинопољ (данашњи Инстамбул). Потом су ту чуване вијековима у Цркви Св. Софије. Милански епископ Евстрогиј их је пренио у Милано у Италији, 344. год. А онда их 1164. год. по освајању императора Фридриха Барбаросе архиепископ Рејнолд преноси у Келн. Десет година се радио саркофаг од злата, сребра и драгог камења у ком ће се чувати мошти. Тек касније је започела и градња катедрале (у 1248. год.) и трајала у прекидима све до 1880. год. (а и данас се непрестано реконструирају и одржавају поједини дијелови, као на примјер, витражни прозори).

Саркофаг са моштима Света Три Краља (њем. Dreikönigsschrein)

У католичкој и другим западним Црквама се три мудраца (гдје зе називају Света Три Краља) прослављају 6. јануара за вријеме Богојављења. Иако у православној Цркви не постоји посебан дан посвећен мудрацима, у византисјким рукописима се помиње поклоњење мудраца.

Са друге стране (да оправдамо поменуту испреплетаност хришћанских деноминација на почетку текста), дарови мудраца се чувају у српском православном манастиру Св. Павла на Светој Гори. Наиме, дарови су до 4. вијека чувани у Јерусалиму, да би их у то вријеме император Аркадиј пренио у Константинопољ (такође су чувани у храму Св. Софије). Послије пада Константинопоља, Марa Бранковић, удовица султана Мурада II, их преноси на Атонску Гору.

За крај податак да је Келнска катдерала најпосјећенија туристичка дестинација у Њемачкој.

Више слика из Келнске Катедрале у нашој галерији.

 

Извори

https://www.koelner-dom.de

http://www.pravoslavie.ru

http://www.pravenc.ru

Цијели пост ...

„Св. Сава је духовни препородитељ Српског народа.
Свети Сава је оснивач народне Цркве у Српском народу, први њен архиепископ и организатор.
Свети Сава је укрепитељ Православне вере у Српскоме народу. Он је искоренио и одбио од Српскога народа западне и друге јереси и утврдио народ свој у источном Православљу. Тиме је он најмоћније утицао на опредељење историјске судбине Српскога народа.
Свети Сава је најумнији Просветитељ народа Српског који је нераздвојно везао просвећење и васпитање народа са живом вером у Христа Исуса...
Свети Сава је за живота земаљскога био, а и сада јесте, пред престолом Творца највећи молитвеник за Српски народ.“

Цијели пост ...

Созерцање

Да созерцавам Чудесно откровење апостолу Петру (Д. А. 10), и то:

Цијели пост ...